Akupunktura


Akupunktura (acus, lat. Igla i pungere, lat., zabadati) potiče iz Kine, preciznije negde od 3. hiljade godina p.n.e, od kad se i po prvi put spominje. Stara kineska medicina ima ishodište u jednoj legendi prema kojoj je ratnik pogođen strelom na frontu ozdravio od bolesti koju je odavno nosio nakon što su mu izvadili strelu iz rane.

Kineska drevna medicina davno je otkrila zapadnom svetu da energija u čovekovom telu nije materijalna, a možemo je pronaći u 14 glavnih meridijana i 361 tački. Simulacijom, odnosno ubadanjem iglicama, podstičemo određene tačke u mozgu koje pak odgovaraju osećajima trnaca ili topline – dakle, energija je „procirkulirala“, ali za uspostavljanje ravnoteže između Yina i Yanga potrebno je nešto više tretmana, stručnjaci preporučuju i do 15 njih, tokom nekoliko dana.

Evropa je debelo kaskala za medicinom koja je imala efekta na dalekom istoku pa je tako za blagotvoran učinak akupunkture doznala tek u 16. veku. George Soulie de Morant bio je jedan od prvih koji su svoj život posvetili izučavanju akupunkture.

Sredinom dvadesetog veka, preciznije 1946. osnovano je Međunarodno društvo za akupunkturu u Parizu, a 1979. akupunkturu je priznala Svetska zdravstvena organizacija i napravila popis čitavog niza tegobi koje se njome uspešno leče, počevši od neuroloških tegoba kao što su glavobolje, migrene, neuroze, stres pa sve do hipertenzije i hipotenzije, problema sa cirkulacijom, starenjem, bolesti kože, problema sa sinusima i disajnim sastavom, usporavanja procesa starenja i mnogih drugih tegoba.

Igle s kojima su Kinezi nekada davno tradicionalno lečili bile su napravljene od kamena, životinjskih kosti i bambusa, a kasnije je, upotrebom metala započela i upotreba metalnih igala. U današnje vreme su najpopularnije igle od nerđajućeg čelika. Najčešće se koriste jednokratne igle, radi higijene i sprečavanja širenja virusa. Ukoliko se bojite igle, rešenje je akupunktura laserom, koja je sve popularnija.

U korištenju akupunkture razlikujemo termopunkturu u kojoj se koristi suvo lišće biljke mokse iz kojeg se toplina širi u tačke tela koje se nalaze na meridijanima; elektropunktura koja omogućuje elektrostimulaciju dubinskih tačaka, te laser akupunktura u kojoj se laserom stimuliraju određene tačke tela potpuno bezbolno. Ovo je ujedno i najnovije dostignuće akupunkture, gde se precizno, higijenski i vrlo delotvorno stimuliraju i površinske i dubinske tačke.

Također postoji i lokalna akupunktura – to je akupunktura uha koje je mikrosastav tačaka celog tela jer je prebogato živčanim završecima, a do čijeg je otkrića došao nemački znanstvenik neurolog dr. Paul Nogier promatravši ožiljke na ušima pacijenata koji su se lečili od išijasa. Dakako, na uhu se može dijagnostikovati i najmanji problem, počevši od ljuštenja kože, crvenila, povećane provodljivosti. Ovo je jedan od razloga zašto kineska medicina ne preporučuje bušenje uha – nikad ne znamo koju ćemo tačku pogoditi bušenjem i tako možda uništiti celo jedno područje u organizmu, organ ili kanal kojim teče energija.

Arhiva