Zrtvovanje ili zrtva

Nisu sve price i prijatne.
Cesto mi se desava da se zapitam da li sam pogresio sto sam poceo da se bavim poslom kojim se bavim. Ima takvih dana kada se pitam zasto nisam odabrao drugaciji posao gde se ne bih susretao sa tudjim sudbinama, teskim zivotnim pricama.
Onda obicno udahnem i priznam sebi da je ovo moj put i da drugi ne postoji.
Moj posao koliko on bio tezak doveo me na nivo da shvatim da u nekim trenucima umesto terapeuta budem ja klijent.
I cesto se zamene uloge pa vise naucim o sebi i dobijem bolje lekcije i uvide u svoj zivot.
Jedno klijentkinji na seansi sam rekao:
Vi za sebe mislite da ste zrtva, ali vi ste u ulozi zrtve. Kako onda mislite da vam bude bolje?

– To nije tačno! Ja se žrtvujem za druge. Ja nemam svoj život. Mene drugi iscrpljuju i koriste. Zbog njih sam se razbolela.

– Vi ste ipak sebični jer želite da sve bude po vašem.

– Ma vi nemate pojma!

Prelomni trenutak u kome vidim da će nijanse odlučiti. Hoće li samo ustati i otići. Nastaviće po starom. Eto još jednog tužnog kraja. Ja ću ostati iscrpljen i karmički zadužen jer mi svojom nevericom trajno oduzima energiju i pokušava da me povuče sa sobom na dole.

– Gospođo, pogrešno živite svoj život…

– Nije tačno! – prekinula me je u pola rečenice.

– Ako radite ispravno, šta mislite, zašto ste u tom stanju u kome ste? Ako ste u pravu, kako to da je mir, spokoj i sklad vašeg života zamenila apatija, nemir i nespokoj? Ako vaš sistem funkcioniše, šta vas je nateralo da zatražite pomoć? Zašto ste uopšte došli ovde?

Tišina. Pauza. Suze i pitanje:

– Zar je moj ego toliki da mislim da sam u pravu čak i ako nisam?

Imala je sreće, brzo je shvatila! Odabrala je teži put – dalje od kolotečine i linije manjeg otpora. Suočeni sa istinom, često poričemo samo zato što nam je tako lakše. Drugi su krivi, mi nikada.

Ova mlada žena rođena je sa snažnim energetskim potencijalom i čistom dušom. Kao stvoreno da se u ovom svetu pokvari – veći potencijal znači više iskušenja, a i iskušenja su veća. Odabrala je da se rodi u porodici koja je na nešto nižoj lestvici od nje. Trebalo bi da tako doživi sebe i nauči lekciju kako se odoleva nižim energijama. Nije joj uspelo. Stavila je sebe u ulogu žrtve, pomagala je svima preko svake granice. Njima je to odgovaralo – iskoristili su njenu dobrotu. Ona se davala i „žrtvovala”, kako sama kaže, a oni su se vremenom na to navikli. To je porodica, a najteže je tamo gde je najbliže. Konstantno su se energetski „kačili“ na nju, a ona je sve više posustajala. Donosila je odluke u njihovo ime, dakle samo još tereta na njenim leđima uz očekivanu grižu savesti. Na kraju je posustala i zanemoćala. Preostalo joj je samo to da se stalno žali, osuđuje druge i brani se time što je postala žrtva. Ona i dalje ima ogroman energetski potencijal, a nesvesno je debelo naplaćivala svoju žrtvu. Kada sebe damo preko prirodne mere, u našem energetskom sistemu stvori se vakum koji pre ili kasnije povuče sve ono što smo dali, pa i više od toga.
– Ja neću da budem kao oni, ja neću da budem zla. – govorila je kroz suze.

– Pokušaj da vidiš nešto lepo u sebi. Pusti njih. Kada čovek ne može ništa dobro reći o sebi, a i dalje želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima i na taj način se prazni.

– Šta da uradim? Da li sam u depresiji?

– Za početak, nemoj osuđivati. Okreni se svojoj duši i njenoj dobroti. Pomozi sebi, a onda ćeš i drugima. Depresivno stanje nije loše, ono nam je dato da bismo razmišljali o sebi.

– Oni mene ne vole.

– Ako dobro misliš o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o tebi? Prestani sa tim izgovorima i kreni ka sebi da bi pošla unutra. Ako želiš da saznaš ko je tvoj glavni neprijatelj, pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim, a ostali će se sami razbežati.

Rastali smo se prijateljski. Nadam se da će se javiti. Treba da se bori za sebe. Ovaj život je tako čudan i zato i jako lep. Niko se nije rodio naučen, a život se uči.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Arhiva