Emocije

 

Zamislite, na primer,  da je divan sunčan dan i da šetate lepo uređenim parkom. Osećate se pomalo bezvoljno i neraspoloženo. Najpre toga niste svesni, a zatim svahtate da baš i niste srećni. Takođe ste svesni, sve prijatnosti tog trenutka (sunce sija, okruženje je lepo…). Tada pomislite ,,Divan je dan, trebalo bi da sam srećna. Usredsredite se na misao- trebalo bi da sam srećna. Kako se sada osećate?

Kada je reč o našim raspoloženjima, sam čin usredsređivanja na razliku između onoga kako se trenutno osećamo i onoga kako želimo da se osećamo ili kako mislimo da bi trebalo da se osećamo , dovodi do toga da se osećamo nesrećno. Ako probleme pokušavamo da rešimo pitajući se : ,,Šta to nije u redu sa mnom?,, Zbog čega sam tako slaba?,, i slično, upašćemo pravo u zamku. Dakle, usredsređenost na neusaglašenost između ideje o osobi kakva bismo želeli da budemo i našeg viđenja samih sebe, čini da se osećamo mnogo gore nego što smo se osećali u početku. Tada počnu da deluju koncepti i očekivanja, jer se mi bavimo idejom kako bi nešto trebalo da bude, umesto da to prihvatimo onakvim kakvo već jeste. To se obično odnosi na uslove u spoljašnjem svetu, ali mi imamo  pogrešna shvatanja i o svom unutrašnjem životu. Ako verujemo  da bi trebalo da smo uvek srećni, onda ćemo sami sebe odbaciti kada smo nesrećni. Na taj način isključujemo stvarnost jer ne odgovara našim pretpostavkama. Međutim, život se stalno menja i naši koncepti nekada  se ne mogu održati, tako da mi počinjemo da odbacujemo život, jer se ne uklapa u ono što poznajemo ili očekujemo. Postajemo usredsređeni na sebe, umesto na stvarnost.

Ako dalje nastavimo da ispitujemo svoja osećanja, polako postajemo preokupirani činjenicom da smo nezadovoljni, kao i uzrocima, značenjima i posledicama tog nezadovoljstva. Ove misli se nazivaju ruminacije i one su u stvari značajan deo problema koji imamo sa emocijama. Dok mi stalno po glavi vrtimo iste misli, raspoloženje koje je čitav proces izazvalo možda je i nestalo, ali mi to nećemo primetiti jer smo previše zaokupljeni pokušajima da ga odagnamo, čime sebe još više mučimo.

Uverenja su filteri kroz koje doživljavamo stvarnost. Mnoga od njih su iracionalna, ograničavajuća i destruktivna, a održavaju se zahvaljujući potisnutim energetskim obrascima. Uverenja nastaju podsvesno i teško je reprogramirati ih, na primer afirmacijama jer afirmacije ne deluju na našu podsvest. Međutim, kada sebe prihvatimo, sa uverenjima koja imamo, dolazi do oslobađanja energije koja podržava ova destruktivna uverenja. Ne tražite uvek da razumete osećanja. Nemojte se baviti osećanjem sa namerom da ga anlizirate. Do odgovora  ćete doći  spontano, kada emociju integrišete u sebe,  kroz proces svesnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Arhiva